1U to se vrijeme opet okupi veliko mnoštvo, a ljudi nisu imali što jesti. Isus pozove učenike te im reče:2“Žao mi je tih ljudi. Već su tri dana ovdje sa mnom i više nemaju što jesti.3Ako ih pošaljem gladne kućama, klonut će na putu. Neki su došli izdaleka.”4“Pa kako da im u ovoj pustoši nabavimo dovoljno hrane?” upitaju učenici.5“Koliko kruhova imate?” upita ih. “Sedam”, odgovore.6Nato on reče mnoštvu da posjeda po zemlji. Zatim uzme sedam kruhova, zahvali za njih Bogu, razlomi ih na komade i dade svojim učenicima. A učenici ih podijele mnoštvu.7Nađe se i nekoliko ribica. Isus ih blagoslovi pa reče učenicima da i njih podijele.8Svi se nasitiše, a zatim pokupe sedam košara preostale hrane.9Ondje je bilo oko četiri tisuće muškaraca. Pošto su jeli, on ih otpusti kućama.10Odmah zatim uđe s učenicima u lađu i doplovi u okolicu Dalmanute.
Farizeji traže znak
11Kad farizeji doznaju da je stigao, dođu s njime raspravljati. Tražili su od njega da im pokaže znak s neba kao potvrdu.12Kad je to čuo, on uzdahne i reče: “Zašto ovaj naraštaj neprestano traži znakove? Zaista vam kažem, ovaj ih naraštaj neće dobiti.”13Zatim se vrati u lađicu, ostavi ih i preplovi na drugu stranu jezera.
Herodov i farizejski kvasac
14No učenici su zaboravili ponijeti hrane prije polaska te su sa sobom u lađi imali samo jedan kruh.15Isus ih strogo opomene: “Čuvajte se farizejskoga kvasca i kvasca kralja Heroda!”16“Nemamo kruha”, govorili su međusobno jer mišljahu da im je zato to rekao.17Isus je čuo o čemu govore pa reče: “Zašto govorite o tomu da nemate kruha? Zar još niste razumjeli, zar ne shvaćate? Zar su vam srca tako otvrdnula?18Imate oči, a ne vidite! Imate uši, a ne čujete!* Zar ništa ne možete upamtiti?19A onih pet tisuća muškaraca koje sam nahranio razlomivši pet kruhova? Koliko ste punih košara ostataka skupili nakon toga?” “Dvanaest”, odgovore.20“A koliko je košara hrane preostalo kad sam razlomio sedam kruhova i njima nahranio četiri tisuće muškaraca?” “Sedam punih košara”, rekoše.21“Pa zar još ne razumijete?” upita ih.
Isus iscjeljuje slijepca
22Kad stignu u Betsaidu, dovedu mu slijepca i zamole ga da ga dotakne i iscijeli.23Isus uzme slijepca za ruku i povede ga izvan sela, pljune mu u oči te na njih položi ruke. “Vidiš li što?” upita ga.24Čovjek podiže pogled. “Vidim ljude,” reče, “ali nejasno, poput stabala koja hodaju!”25Tada mu Isus ponovno stavi ruke na oči i čovjeku se taj put posve vrati vid, tako da je vidio sasvim jasno.26Isus ga pošalje kući. “Ne svraćaj putem u selo”, reče mu.
Petar priznaje Isusa za Mesiju
27Isus i njegovi učenici odu iz Galileje u sela Filipove Cezareje. On ih putem upita: “Što ljudi kažu, tko sam ja?”28“Neki kažu da si Ivan Krstitelj,” odgovore učenici, “drugi kažu da si Ilija, a treći da si jedan od proroka.”29Tada ih upita: “A za koga me vi držite?” Petar odgovori: “Ti si Krist!”30Isus im zabrani da ikomu o njemu govore.
Isus pretkazuje svoju smrt i uskrsnuće
31Zatim im počne objašnjavati kako će on, Sin Čovječji, morati mnogo pretrpjeti od starješina, svećeničkih poglavara i pismoznanaca, koji će ga odbaciti, te da će biti ubijen i nakon tri dana uskrsnuti.32Govorio im je o tome posve otvoreno. Petar ga nato povede na stranu i počne ga od toga odgovarati.33Isus se okrene, pogleda učenike te strogo ukori Petra: “Odstupi od mene, Sotono, jer ti ne razmišljaš na Božji način, nego ljudski!”
Kako biti Kristovi učenici
34Tada pozove učenike i mnoštvo da priđu i slušaju. Zatim reče im: “Želi li tko biti mojim sljedbenikom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom.35Jer svatko tko želi sačuvati svoj život izgubit će ga; a tko dade svoj život za mene i za Radosnu vijest, imat će istinski život.36Kakva ti je korist ako stekneš sav svijet, a izgubiš vječni život?37Što se može mjeriti s vrijednošću života?*38Posrami li se tko mene i mojih riječi pred ovim preljubničkim i grešnim naraštajem, njega ću se i ja, Sin Čovječji, posramiti kada dođem u svojoj i Očevoj slavi i u slavi svetih anđela.”
Diese Website verwendet Cookies, um Ihnen die bestmögliche Nutzererfahrung bieten zu können.